Подсетимо се поступка решавања проблема применом рачунара: прво вршимо анализу проблема, затим формирамо алгоритам за решавање и на крају тај алгоритам трансформишемо у рачунарски програм. Анализа проблема нам помаже да детаљно сагледамо проблем и како да дођемо до очекиваног решења уз помоћ датих података.
Да бисмо радили на рачунару неопходно је да појмове схватамо апстрактно. Математички проблеми су апстрактни, па су погодни за решавање на рачунару. Остале проблеме потребно је прилагодити апстрактним мишљењем, чему служи детаљна анализа. Анализа проблема нам у овом случају омогућава да уочимо важне податке и њихове особине које нас даље доводе до очекиваног решења. Такође, она нам помаже да разложимо поступак долажења до решења на мање кораке, па је самим тим и могућност појављивања грешака мања.
Покажимо на примеру како би требало да изгледа анализа проблема и сам ток нашег закључивања о коме смо говорили.Пример 1 Опишимо природним језиком поступак,
алгоритам, за израчунавање збира бројева 5 и 6 помоћу дигитрона.
Прво размислимо о следећем: на дигитрону не постоји дугме на коме пише збир, тако да ћемо потражити дугме .
Следеће што треба урадити јесте укуцати на дигитрону 5 + 6, међутим још увек постоји шанса да и овај корак буде неуспешан. То ће бити
случај уколико нисмо укључили дигитрон, као и уколико смо направили грешку притискајући погрешну дугмад. У случају да
је све до сада било исправно, потребно је још само притиснути дугме . Сада можемо исписати алгоритам.
|