HSMM-Team
Bilo da ste početnik ili iskusni programer, konzola je nešto sa čime se morate susresti ukoliko radite na Linux operativnom sistemu. Većina distribucija Linux-a ima malo grafičkih alata koji se koriste za podešavanje i održavanje sistema, tako da se veliki broj operacija mora vršiti iz konzole, jednostavnim unošenjem komandi preko tastature. Zato ćemo se u ovom, uvodnom poglavlju, upoznati sa osnovim komandama konzole i samo nekim od mogućnosti koje nam pruža.
Kao korisnici Linux operativnog sistema, naš cilj je da možemo da komuniciramo sa sistemom preko komandne linije. Upravo je to glavna svrha Shell-a. Bash Shell je upravo taj koji je podrazumevani na većini sistema i koji omogućava efikasnu komunikaciju korisnika i mašine. Iz tog razloga, u ovom poglavlju imaćete prilike da se upoznate sa osnovama Bash skript jezika, kao i nekim načinim manjegove upotrebe.
Kao početnici u svetu programskih jezika i računara trebalo bi da budemo svesni da računari ne mogu da razumeju nijedan od programskih jezika sa kojima radimo. Mogu da tumače samo mašinski jezik nula i jedinica. Kompajler nam ovde priskače u pomoć. U ovom poglavlju upoznaćemo se sa opštim konceptima GCC kompajlera.
Većina programera se susreće sa GNU Make-om u nekom trenutku svoje karijere, bilo da ga koriste za kompajliranje malih biblioteka ili pravljenje čitavog projekta. Iako postoji mnogo, mnogo alternativa Make-u, on se i dalje često bira kao sistem za izradu novog softvera s obzirom na njegov skup funkcionalnosti i široku podršku.
U ovom poglavlju upoznaćemo se sa opštim konceptima i karakteristikama GNU Make-a i naučiti kako da ih na najbolji način iskoristimo.
Nekada se dešava da provedemo sate i sate gledajući u kod i pokušavajući da pronađemo grešku, odnosno razlog zbog koga se naš program ne ponaša očekivano. Za ubrzanje procesa detekcije greške koriste se specijalni programi koji se nazivaju debageri. U ovom poglavlju upoznaćemo se sa osnovnim konceptima i upotrebom GDB debagera.
©2021 HSMM-Team All rights reserved