Osnovni operatori

Aritmetičko-logički operatori funckionišu u Kotlinu na isti način kao u jezicima Java i C++. Dakle, postoje operatori:

  1. aritmetički: +, -, *, /, %
  2. operatori dodele: =, +=, -=, *=, /=, %=, ++ i --
  3. logički operatori: &&, ||, !
  4. operatori poređenja: ==, !=, <, >, <=, >=
  5. operatori poređenja referenci (porede da li su dve reference iste ili ne): === i !==
Osim ovih, postoje i drugi operatori sa kojima ćemo se susretati kasnije.

Grananje

U Kotlinu, grananje funkcioniše isto kao i u većini programskih jezika. Osnovna sintaksa grananja je sledeća:

if(uslov) {
  naredbe..
} else if(uslov) {
  naredbe..
} else {
  naredbe..
}

U uslovu mora stajati logička vrednost true ili false ili nešto što se evaluira u Boolean tip.
Osim if, postoji i izraz when. Njegova sintaksa je:

when(izraz) {
  vrednost_1 -> {
    akcije...
  }
  vrednost_2 -> {
    akcije...
  }
  else -> {
    akcije...
  }
}

Izraz when služi da se izbegne veliki broj ugnježdavanje if naredbi usled velikog broja slučajeva koji je potrebno obraditi. Izraz funkcioniše tako što proverava redom da li je izraz u zagradi jednak nekoj od vrednosti sa leve strane ->. Ukoliko jeste, tada izvrašava akcije sa desne strane. Ako se nijedna vrednost ne poklopi sa vrednošću izraza, tada se izvršava ono što je sa desne strane else ->.

Petlje

U Kotlinu postoje for i while petlja i obe imaju sličnu sintaksu kao u Javi.
For petlja se može koristiti na dva načina. Prvi način je zadati brojač, granice i korak sa kojim se brojač povećava ili smanjuje u svakoj iteraciji. Granice i korak se zadaju na neki od sledećih načina:

// nacin 1
brojac in a..b
// nacin 2
brojac in a downTo b step c

U prvom načinu, brojač će se kretati od broja a do broja b, uključujući b. U tom slučaju je važno da a bude manje od b.
U drugom načinu, mora biti a veće od b. Tada će brojač u prvom koraku uzeti vrednost a, a potom će se smanjivati pri svakom koraku za c dok ne dođe do nečega što je manje od b.
Drugi način upotrebe for petlje je da se brojač instancira kao element neke kolekcije (recimo, nekog niza). Tada brojac u svakoj iteraciji uzima sledeći element kolekcije dok ne stigne do kraja kolekcije. Može se shvatiti da je ovaj način uopštenje prethodnog, jer se a..b može posmatrati kao niz brojeva od a do b. Sintaksa je u oba slučaja ista i ona izgleda:

for(brojac in kolekcija) {
  naredbe..
}

While petlja iterira dokle god je neki uslov ispunjen. Uslov se zadaje kao izraz tipa Boolean. Sintaksa while petlje je sledeća:

while(uslov) {
  naredbe...
}