Lanci Markova su dobili naziv po profesoru Andreju Markovu (1856-1922), ruskom matematičaru koji se školovao i radio na Univerzitetu u Sankt Peterburgu. Bio je učenik poznatog profesora Čebiševa, koji je osnivač petrogradske matematičke škole. Profesor Markov 1886. godine postaje član Ruske akademije nauka, a zanimljivo je i da je jedan krater na Mesecu nazvan po njemu. Andrej Markov je imao veliki naučni doprinos oblasti verovatnoće, a posebno oblasti slučajnih procesa.
Prvi rad iz oblasti koja je predmet ovog kursa Markov je objavio 1913. godine. Primer lanca sa dva stanja koji je koristio u radu nam je svima poznat - to je deo teksta Puškinove poeme "Evgenije Onjegin". Profesor Markov je izvršio neku vrstu leksičke analize tog teksta: izbacio sve interpunkcijske znake, posmatrao je prvih 20000 slova kao niz samoglasnika i suglasnika (znači, stanja kod tog lanca su bila suglasnik i samoglasnik) i odredio verovatnoće prelaska iz jednog stanja u drugo. Na primer, verovatnoću prelaska iz suglasnika u samoglasnik, dobio je tako što je izbrojao koliko puta u tekstu za suglasnikom sledi samoglasnik, pa podelio sa ukupnim brojem prelaza. Tako je dobio matricu verovatnoća prelaska i zaključio da se ona dosta razlikuje od matrice verovatnoća prelaska kod slučajno generisanog teksta (slučajno generisani tekst možemo da zamislimo kao šešir u koji smo ubacili sva slova azbuke ispisana na papirićima, iz koga vadimo jednu po jednu ceduljicu i vraćamo u šešir, a slova koja smo izvukli zapisujemo u niz). To je matematička potvrda činjenice koju znamo iz svakodnevnog života - da jezik poezije, proze, kao, uostalom, i govorni jezik, ima neka svoja pravila i da to nije prosto ređanje slova.
Ovaj zabavni eksperiment je imao važne i korisne posledice. Metodologija Andreja Markova je prenela probleme vezane za nezavisne događaje (kao što su, na primer, bacanja novčića i kockica), na sisteme povezanih događaja (gde od trenutnog stanja sistema zavisi šta će se i sa kojom verovatnoćom desiti sledeće). Markovljevi lanci su danas svuda oko nas i često se koriste u različitim oblastima. Primenjeni u drugim naukama, i uz podršku računara, pomažu nam, na primer, da identifikujemo gene u DNK, da osmislimo algoritme za prepoznavanje govora i web pretragu. Danas imaju primenu u gotovo svim oblastima nauke i tehnike.
created with
HTML Builder .