Интернет би се мога схватити као једна огромна мрежа. Мрежа представља скуп рачунара који су повезани и који могу међусобно да размеоују податке.Претечом интернета сматра се мрежа Арпанет која је развијена у Америци. Касније су се и у другим крајевима света развиле сличне мреже које су имале научне или пословне сврхе и њиховим повезивањем настао је Интернет. Често се Интернет поистовећује са нечим што се зопве Веб (енг. World Wide Web), међутим то је грешка.
Вируси и malware-и су два термина која се често помињу. Већина људи заправо мисли да значе исто, али то баш није тако. Прво треба објаснити разлику између вируса и malware-а. Вирус је део кода који има могућност да се сам од себе умножава са циљем да оштети Ваш компјутер, угрози систем или податке. Malware је, са друге стране, универзалан термин који се користи да се опишу све врсте нежељеног или зараженог кода. Састоји се од spyware, adware, nagware, тројанаца, црва и наравно вируса. Закључак је да су сви вируси malware-и, али да нису сви malware-и вируси.
Веб је уствари једна “услуга“ коју нам пружа Интернет и требало би га схватити као један огроман скуп међусобно повезаних докумената, познатих и као веб странице, које могу да садрже текст, слике, видео и друге мултимедијалне материјале. Дакле, нека информација се налази на Вебу. Међутим, Веб садржи незамисливо много информација и да би се дошло до онога што се тражи користе се софтверски системи (програми) који врше претрагу Веба и називају се Веб претраживачи. Најпознатији и најкоришћенији је свакако Гугл претраживач или скраћено само Гугл.
Као и у реалном животу, и у виртуелном свету треба поштовати прво и основно правило које се научи још кад се има пет година –„Нема комуникације са непознатим људима“. Али то је само делић проблема. Немојте нигде, па чак ни међу пријатељима остављати информације које би неко некад могао да злоупотреби. На пример порука „отишли су мама и тата на одмор, живела слобода“ је порука која повећава вероватноћу догађаја да се мама и тата раније врате са одмора зато што им је неко опљачкао стан.
Још један велики безбедности изазов је сигурност ваших налога. Уколико неко има ваше корисничко име и лозинку он се може представити лажно као да сте то ви и да то злоупотреби. Зато нико и никада не сме да зна те податке. С тим у вези, чувајте се лажних приступних страница за друштвене мреже. Уколико приметите да је неко приступао налогу који користите обавезно да промените лозинку.
На несрећу, прича о вирусима и malware-има је мало компликованија јер вируси спадају у легалне претње. Под овим се мисли на то да се они налазе свуда већ неко време и да се нису много променили. У данашње време се не користе често у сврхе сајбер криминала због чега су компаније које праве софтвере за борбу против вируса еволуирале и не воде борбу само против вируса. Тада долази до појаве појмова антивирус и antimalware. Као што је већ поменуто, постоје компаније које праве софтвере за борбу против вируса који се називају антивирусима.
Ипак, постоје кључне разлике између антивиус и antimalware компанија који нису само семантички. Оно по чему се ове компаније разликују је у томе што се свака специјализује за борбу са одређеним типом malware-а. Антивирус софтвер штити своје кориснике од старијих, већ опште познатих претњи попут тројанаца, вируса и црва. Antimalware се обично фокусира на најновије претње попут полиморфних malware-а и злонамерних софтвера који се испоручују помоћу нултих експлоатација, односно најновијих и још опаснијих претњи. Поред тога, antimalware ажурира своје алате брже од антивируса што значи да је најбоља заштита од нових malware-а коју можете имати приликом сурфовања интернетом. Са друге стране, антивирус је бољи у борби против malware-а на које можете наићи приликом коришћења преносивих меморијских уређаја или приликом слања мејла.
Интернет омогућава тренутни приступ невероватним количинама података у виду информација, докумената, мултимедијалних садржаја итд. На тај начин целокупан садржај кчји се налази на овој мрежи постаје доступан, щто значи да је данас много лакще доћи до знања и то потпуно бесплатно.
Сам интернет као глобална мрежа не припада никоме, али свака локална мрежа и сваки рачунар припадају неком. То значи да цео интернет нема једног власника који може да руководи њиме, већ припада свим корисницима који сами креирају његов изглед и уређују садржај. Са тим у вези корищћеое интернета многe кориснике доводи у недоумицу да ли су сви подаци и информације које налазимо на интернету веродостојни, и да ли можемо веровати овим бесплатним и лако доступним информацијама. Без обзира на то, интернет је свакако највећи и најдоступнији извор информација данащњице.
Значај међусобног повезивања рачунара у мрежу, као и дељења информација на истој је вище него очигледан. Живимо у времену када је информација највећа снага, а интернет нам пружа неограничене могућности новог начина размењивања информација, за сада најбржи могући, који доноси један нови вид и квалитет у односу на остала средства информисања.