For/Else i Break

For petlja takođe ima opcionu else granu koja se izvršava pri normalnom izlazu iz petlje. Osim toga možemo koristiti i break naredbu, pri čijem izvršavanju se preskače else grana.

Analizirajmo sada modifikovanu funkciju od ranijeg primera sa bojama koja je proveravala da li se reč nalazi u rečniku.

  
boje = {0:"crvena",1:"zelena",2:"plava", 3:"zuta",4:"roze",5:"ljubicasta",
6:"braon",7:"crna",8:"bela",9:"teget",10:"bez",11:"bordo",12:"ciklama"}

def proveri(boje,trazena_boja):
    for kljuc in boje:
        if boje[kljuc]==trazena_boja:
            return True
    else: return False

        
print (proveri(boje,"crvena"))
print (proveri(boje,"mangeta"))

            

Pri iteraciji kroz rečnike for petlja uzima ključeve umesto vrednosti. Treba napomenuti da ne možemo biti sigurni kojim redosledom for petlja uzima ključeve, za razliku od prolaska kroz listu kod koje se elementi biraju redom.

Ova funkcija je kraća i jasnija od prethodne verzije sa while petljom. Još važnije od čitljivosti je povećana primenljivost: sada nismo ograničeni tipom ključeva u rečniku boje. Možemo ih promeniti da budu bilo koji brojevi, ili stringovi, pa čak i da dodamo i novu boju u rečnik, bez potrebe za izmenom same funkcije. Pri pisanju funkcija treba težiti da je što manje zavisna od ulaznih parametara, naročito ako to ne utiče na čitljivost ili efikasnost.

Pošto for petlja uzima vrednosti iz konačne liste obično ima i konačan broj iteracija. Međutim ako se lista iz koje for petlja uzima brojeve stalno uvećava npr. pomoću funkcije .append() dobijamo beskonačnu petlju. Evo jednog takvog primera koji pravi listu ispunjenu beskonačnim brojem jedinica.

  
#Oprez, beskonačna petlja
x=[1]
for i in x:
    x.append(1)
            

Ovakve vrste beskonačnih petlji nemaju neku naročitu primenu, ali se treba upoznati sa njima kako bi se smanjila mogućnost greške pri pisanju programa